Moralno slepilo, poznato i kao etičko slepilo, definiše se kao privremena nesposobnost osobe da vidi etički aspekt odluke koju donosi. Često je uzrokovana spoljnim faktorima zbog kojih pojedinac nije u stanju da sagleda nemoralni aspekt svog ponašanja u toj konkretnoj situaciji.[1]
Dok koncept moralnog slepila (i šire, koncepta nemorala) ima svoje korene u antičkoj filozofiji,[2][3] ideja moralnog slepila postala je popularna nakon događaja iz Drugog svetskog rata, posebno Holokausta.[4] Ovo je dovelo do više istraživanja psihologa i nekih iznenađujućih otkrića (naročito Stenlija Milgrama i Filipa Zimbarda) o ljudskom ponašanju u kontekstu poslušnosti i pristrasnosti autoriteta.[1]
Moralno slepilo je identifikovano kao problem u oblastima kao što su poslovna organizacija i pravni sistemi.[5][6]
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:02. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:0. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:3. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:4. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:5. - ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:6.
© MMXXIII Rich X Search. We shall prevail. All rights reserved. Rich X Search